Moj savršeni život!
Neću se striktno držati definisanih oblasti u načinu određivanja ciljeva, nego ću svoju viziju „savršenog života“ napisati na svoj način, a opet bez da izlazim iz određenih okvira.
Svako od nas kada je mali ima svoj san, kako sebe vidi u budućnosti i šta bi želeo da radi. Kako godine prolaze i što više prolazimo kroz život i sve njegove poteškoće, sve manje imamo vremena za sanjarenje i sve više sebe nazivamo „realnim“. Po meni, oni koji sebe danas nazivaju „realnima“ su ili patološki pesimisti ili kukavice, odnosno nemaju hrabrosti da se uhvate u koštac sa određenim problemom i izazovom.
Veliki sam pristalica fraze da ako nešto stvarno želiš, to će ti se i ostvariti. Ovde neću pričati konkretno želje za neki naredni period svog života, nego isključivo svoj san.
Poštovani prijatelji, moje ime je Jovan Vignjević. Otac sam troje nadprosečno intaligentne dece. Supruga mi je uspešni dizajner i modista koja je svojim novim dizajnovima šešira promenila svetsko razmišljanje o modi i načinu života od poznatih do običnih građana. Živimo u našoj porodičnoj kući u Futogu sa velikim dvorištem, vrtom i zidanim bazenom, a sve sa pogledom na Dunav. Volimo vikendom da organizujemo druženja sa našim prijateljima i da spremamo nove specijalitete koje smo pokupili tokom putovanja oko sveta.
Napomenuo sam da je moja žena svetski poznati i priznati dizajner šešira. Moram vam priznati da je jako puno svetskih faca dolazilo lično ili su slali svoje izaslanike da kupe specijalne edicije ručno rađenih šešira. Konkretno Mišel Obama se jedno pre podne najavila mojoj supruzi preko mobilnog telefona i rekla da će na kratko navratiti da se vide, popiju kafu i pregleda novu kolekciju koja je nekolko dana pre toga prikazana u Parizu. Dok je Vladimir Putin poslao svog ministra spoljnih poslova Lavrova, a koji je bio u poseti kod Vučića, da pre povratka u Moskvu navrati do Futoga i pokupi šešir koji je Putin naručio kod moje Lidije za njegovu novu švalerku.
Zdravlje, emotivni i intelektualni razvoj moje dece mi je najvažniji u životu. To novac ne može da kupi. Zato moja supruga i ja provotimo svaki slobodan momenat sa svojom decom igrajući se, razgovarajući i učeći o novim stvarima. Jako je lako imati puno slobodnog vremena koje možeš ispuniti stvarima koje ti prijaju kada drugi rade za tebe, a ti si veliki vlasnik. Važno je samo to da smo ostali normalni i prizemni ljudi koji vode računa da njihova deca moraju da nauče i zapamte da ništa ne pada sa neba i da se za sve treba boriti. Biti dobar prema drugima i pomoći prijateljima ako zatraže pomoć i ako im je ona potrebna.
Volimo mnogo da putujemo. Ali ne u one fensi hotele. Obišli smo veliki deo sveta. Negde smo bili i po nekoliko puta. Ali nikada nismo išli u velike „nabudžene“ hotele. Odlazili smo u bungalove ili neke manje hotele, čak ne tako retko i u privatni smeštaj. To nam pomaže da ne zaboravimo da smo i mi od krvi i mesa kao i velika većina stanovnika planete zemlje bez obzira čime se bavimo i koliko novca imamo. Novac je potrošna roba koji teško dolazi ali zato jako lako i brzo može nestati. Šta onda? Ako okreneš leđa pravim prijateljima iz detinjstva dok je tebi lepo i dok tvoj uspeh traje, nemoj očekivati njihovo razumevanje i naklonost ako padneš na dno. Neće ti pružiti ruku jer možda nekada kada je njima trebala tvoja ruka, ti im je nisi dao. Zato smo ostali ljudi prema svima i zato volimo da se družimo sa našim starim prijateljima. Kada si moćan stari prijatelji su jedini iskreni. Oni ostaju večno. Ostali su svi samo uvlakači.
Često imamo običaj da sa tim našim starim i iskrenim prijateljima putujemo. Gledamo da se prilagodimo njihovim mogućnostima. Jer nam nije bitno gde idemo, nego s kim idemo. Nikada nismo nudili da platimo nekom od njih put, ne zato što smo škrti, već iz razloga što bi to sigurno dovelo naše prijatelje u neprijatnu situaciju koja bi vremenom prerasla u totalno zahlađenje odnosa i prestanak druženja. To ne želimo.
Volim dosta da pomažem našu Pravoslavnu crkvu. Kako u Futogu tako i hramove širom sveta. Vera u Boga i njegovu moć je bitan faktor mog razvoja kao ličnosti ali i moje porodice. Ne čini drugima ono što ne bi želeo tebi da čine. Dobro se dobrim vraća. Da li meni direktno ili mojim potomcima, ali biti dobar prema drugima je uvek najbolja karta na koju treba odigrati.
Moram vam, dragi prijatelji, priznati da sam emotivno jako srećan i ispunjen. Ne zato što sam jedne noći osmislio i posle sa saradnicima razvio mobilnu aplikaciju koja je promenila svet, već zato što je zdravstveno stanje moje porodice i mene savršeno. Zato što su moja deca postala kompletne ličnosti, uspešni i vredni ljudi. To je ono što me čini uspešnim i emotivno zadovoljnim.
A da. Spomenuo sam mobilnu aplikaciju. Sigurno ste čuli za Fejsbuk. Za one koji nisu čuli, to je bio jedan veoma populatran sajt koji je koristilo oko milijardu ljudi na planeti. Da! Dobro ste čuli! Milijardu ljudi. Osnivač i vlasnik kompanije Fejsbuk, Mark Cukenberg, sada radi za mene kao menadžer prodaje i nabavke. Jer kada sam lansirao svoju aplikaciju, Fejsbuk je proglasio stečaj za 6 meseci, a bankrot za godinu dana. Sažalivši se na ovog dečka, zaposlio sam ga kod sebe.
Dobar je. Vredan i poslušan. Radi dosta i stalno nešto kucka na računaru. Pojma nemam šta. Za sada dobro radi i ostvaruje profit mojoj kompaniji. Razmišljam da ga unapredim ovih dana.
Moja kompanija ima sedište u Novom Sadu. Ali i na svakom kontinentu imam po dve filijale. Razvoj ove aplikacije je bio rudarski posao, ali sada kada je dobro postavljena otkucava cifre na mom računu kao bitkoini.
Šta reći? Dok ovo pišem sedim na kamenu na obali bistrog i plavog Dunava ispred svoje kuće u Futogu i pecam sa svojim kumom i rođenim bratom. Mogu vam reći da riba savršeno radi. Živeli!!!
U Novom Sadu,
23.11.2015. god.