Šta je Bezbedna zajednica i zašto je ona važna

Svedoci smo svakodnevnih naslova u dnevnim novinama u kojima se obrađuju razne teme iz crne hronike. Svaka država radi na tome da podigne bezbednost svojih građana na najviši mogući nivo. Na žalost ali to je neprekidna borba u kojoj se ne zna ko će biti pobednik.

A da li ste čuli za termin “Bezbedne zejednice”?

Ovaj termin je još nedovoljno poznat kod većine građana Srbije. Zaokupljeni egzistencijalnim problemima zaboravljamo ono najvažnije. A to je bezbednost naše dece, naših starih i nas samih. Bezbednost na ulicama, u školi, na poslu, u saobraćaju itd. Celokupna bezbednost i potreba za sigurnim životom unutar jedne zajednice. Zajednica može da bude vaše selo, naselje, kvart, opština, grad ili država. Nije bitno. U svakoj zajednici svi moraju da rade na razvoju svesti o važnosti bezbednog okruženja.

Na ovu temu sam razgovarao sa prof. dr Mirjanom Milankov, predsednikom udruženja “Nacionalni centar za prevenciju povreda i promociju bezbednosti” iz Novog Sada koja mi je malo detaljnije objasnila šta je bezbedna zajednica i zašto je ona važna. Takođe, napomenula je da nas 2017. godine očekuje velika Međunarodna konferencija bezbednih zajednica u Novom Sadu.

Šta je tačno Bezbedna zajednica?

Bezbedna zajednica (Safe Community) je Međunarodni akreditovani program prevencije povreda i nasilja nastao na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije kao zaključak Prvog svetskog kongresa prevencije povreda održanog u Stokholmu, 1989. godine. Kriterijumi i definicije bezbedne zajednice dati su u Manifestu bezbedne zajednice koji je usvojen na Kongresu. Sedište  Bezbedne zajednice je bilo na Departmanu za socijalnu medicine, Karolinska instituta u Stokholmu, koji je predstavljao Kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za promociju bezbednosti u zajednici. Od pre dve godine sedište programa je u Međunarodmom centru za sertifikaciju bezbednih zajednica, takodje u Stokholmu. Rodonačelnik i lider je prof. dr Leif Svanstrom.

Osnovna načela Bezbedne zajednice sadržana u Manifestu bezbedne zajednice su:

1. Bezbednost je osnovno ljudsko pravo;
2. Da svi ljudi imaju jednaka prava na bezbednost;
3. Da je jeftinije i humanije sprečiti nego lečiti.

Po definiciji “Bezbedna zajednica” može biti region, grad, selo ili mesna zajednica u kojoj su faktori rizika nastanka povreda i nasilja prepoznati, smanjeni na najmanju moguću meru i stavljeni pod kontrolu. Potrebno je implementirati sedam indikatora Programa:

1. Infrastruktura bazirana na partnerstvu i intersektoralnoj saradnji grupa zaduženih za promociju bezbednosti u zajednici.
2. Dugoročni održivi programi koji obuhvataju oba pola, sve uzraste, sva životna okruženja i situacije.
3. Ciljani programi za posebno rizične grupe i okruženja i programi za promociju bezbednosti, posebno vulnerabilnih grupa.
4. Programi koji se se baziraju na raspoloživim dokazima.
5. Programi kojima se dokumentuje učestalost i uzroci povreda.
6. Evaluacija postignutih rezultata programa, procesa i efekata promena.
7. Učešće u Nacionalnoj i Međunarodnoj mreži bezbednih zajednica.

Tako da iz Manifesta i Programa proističe da svi ljudi imaju pravo da žive u bezbednoj zajednici.

Danas u svetu postoji više od 360 lokalnih zajednica na svim kontinentima koje su ispunile zadate indikatore i čine Međunarodnu mrežu bezbednih zajednica.

Kako je udruženje “Nacionalni centar za prevenciju povreda i promociju bezbednosti” organizovano?.

Pošto se prevencijom povreda bavim više od 30 godina, a i doktorirala sam iz te oblasti,  nakon završenih  šest međunarodnih seminara o prevenciji povreda i promociji bezbednosti, 2001. god. postala sam ekspert Svetske zdravstvene organizacije za bezbedne zajednice i član Upravnog odbora Evropske mreže bezbednih zajednica.

Želela sam da svoj rad, znanje i iskustvo uložim u stvaranje lepšeg i bezbednijeg sveta. Kako to nisam mogla da ostvarim kroz državnu instituciju koja se bavi javnim zdravljem, u kojoj sam neko vreme bila direktor, odlučila sam da to uradim kroz organizaciju civilnog sektora.  Okupila sam grupu od dvadesetčetvoro kolega i prijatelja, entuzijasta, razlicitih specijalnosti iz Novog Sada i simbolično na petogodišnjicu NATO bombardovanja, 24. marta 2004. godine,  osnovali smo NVO “Bezbedna zajednica” sa jasno definisanim ciljevima baziranim na Manifestu bezbedne zajednice.

Želja nam je bila da se poveća nivo bezbednosti i kvalitet života naših sugrađana. Da naš grad Novi Sad postane lepše i bezbednije mesto za život i da se upiše na mapu Međunarodne mreže  bezbednih zajednica. U početku smo promovisali značaj bezbednosti kroz motivaciona predavanja i treninge. Zatim smo sprovodili ciljane aktivnosti i programe prevencije povreda i nasilja u Novom Sadu i Bačkom Petrovcu. Ubrzo smo svoju aktivnost proširili i na Zrenjanin, Kikindu, Suboticu, Novo Miloševo, Kisač i druga mesta u Vojvodini. Nakon četiri godine prerasli smo u “Nacionalni centar za prevenciju povreda i promociju bezbednosti”, a 2009. godine na osnovu  konkretnih rezultata i brojnih programa i aktivnosti koje smo sproveli u odličnoj saradnji sa relevantnim institucijama i organizacijama, imenovani smo u “Razvojni centar za bezbedne zajednice Jugoisočne Evrope” pri Kolaborativnom centru Svetske zdravstvene organizacije. Kao supervizori učestvovali smo u akreditaciji  četiri bezbedne zajednice i to: Opštine Bački Petrovac (2008), Grada Novog Sada (2009), Varaždina (2010) i Banja Luke (2011). Organizovali smo u Novom Sadu dve Međunarodne konferencije bezbednih zajednica Jugoistočne Evrope. Prva konferencija je bila 2009. godine sa temom „Bezbedna zajednica – Život bez povreda“, a druga 2013. godine sa temom „Bezbedne i zdrave majke i deca“. Na svakoj konferenciji bilo je više od 150 učesnika iz više od 20 zemalja. Pored toga, na osnovu sprovedenih mnogobrojnih aktivnosti na prevenciji povreda dece, 2012. godine postali smo član međunarodne organizacije “Bezbedna deca širom sveta”, a 2015. godine Međunarodne organizacije za edukaciju predškolske dece.

Da li se indikatori bezbedne zajednice koje usvoji lokalna jedinica primenjuju? Kako izgleda kontrola i koje su kazne ako se nešto ne ispuni i ne poštuje?

U principu, propisani i prihvaćeni indikatori bezbedne zajednice se primenjuju na nivou lokalne zajednice kroz različite institucije i organizacije. Međutim, brojni savremeni kulturološki i ekonomsko socijalni faktori ipak utiču na povećanje broja povreda i nasilja. Zbog toga se mora intenzivnije raditi na prevenciji. Na prevenciji rizičnog ponašanja koje dovodi do povreda i nasilja, na stvaranju bezbednijeg ogruženja i na smanjenju broja rizičnih situacija. A osnova prevencije povreda i nasilja je, pre svega, izmena svesti i ponašanja, što je i najteže. Zatim edukacija, treninzi, bezbedna životna sredina i bezbedni predmeti opšte upotrebe. Zato, kad govorimo o prevenciji povreda, uvek treba sebi da postavimo pitanje: Šta ja mogu da učinim za svoju bezbednost, za bezbednost u mojoj zajednici? A odgovor je uvek: “Mnogo!”

Koncept Bezbedne zajednice je od dole prema gore. Znači, ne treba da čekamo na grad i državu da nam rešavaju pitanje povreda i nasilja već moramo sami da preduzmemo odgovarajuće mere i aktivnosti, a pre svega da promenimo svoj stav i ponašanje i da shvatimo da mnogo toga zavisi od nas. A to se uči od malih nogu u porodici, zatim u vrtiću i školi, pa čak i u gerontološkom centru. U okviru Programa bezbedna zajednica kontrola je u stvari evaluacija programa i analiza postignutih rezultata iskazanih brojem registrovanih povreda, nasilja i smrtnih ishoda.

Na žalost, povrede su još uvek vodeći preventibilni uzrok smrti. Što znači treba još puno da radimo na prevenciji, da ne prestajemo. Jer povrede odnose, u najvećem broju, mlado produktivno stanovništvo. Pogotovo saobraćajne nezgode. U Programu bezbedne zajednice ne postoje kazne niti sankcije. Njih sprovode odgovarajuće institucije lokalne zajednice i države. Ali najveća kazne za Bezbednu zajednicu je izgubljena ruka, izgubljen prst, nastali invaliditet, izgubljen živoot. Treba li nam veće kazne?

Recite nam nešto više o predstojećoj Konferenciji u Novom Sadu?

Međunarodne konfrencije bezbednih zajednica održavaju se svake dve godine. Na prethodnoj konferenciji koja je održana u novembru 2015. godine u gradu Nan na Tajlandu, naš Centar i naš grad Novi Sad imenovani su za domaćina naredne Konferencije koja  će se održati od 10. do 12. oktobra 2017. godine. Kao predsednik Evropske mreže bezbednih zajednica i član Upravnog odbora Međunarodne mreže bezbednih zajednica, imenovana sam za  predsednika Organizacionog odbora Konferencije. Veoma sam ponosna i počastvovana tim izborom. Prihvatanjem zastave Konferencije prihvatili smo veliku čast,  izazov ali i odgovornost i obavezu. Glavna tema 23. Međunarodne konferencije bezbednih zajednica: “Bezbedne zajednice su suštinska potreba savremenog društva”, jeste traganje za novim idejama i iskustvima za rešavanje aktuelnih problema bezbednosti u zajednicama kako bi svet učinili sigurnijim i lepšim mestom za život. 23. Međunarodna konferencija bezbednih zajednica će okupiti vodeće svetske eksperte za bezbedne zajednice, istraživače, praktičare, kreatore politika i autoritete svih specijalnosti i struka koji se bave promocijom bezbednosti u zajednici i prevencijom povreda, sa ciljem da se razgovara i diskutuje o bezbednosti i da se razmene informacije i iskustva u toj oblasti.

Teme Konferencije su multidisciplinarne i obuhvataju:

• filozofske, kulturološke, istorijske i psihološke aspekte bezbednosti;
• analizu i evaluaciju, aktuelne situacije;
• strategije prevencije povreda i naslja;
• socijalne rizike savremenog društva za nastanak povreda i nasilja;
• prevenciju povreda svih populacionih grupa, a posebno osoba sa invaliditetom i vulnerabilnih grupa, kao i svih okruženja i situacija;
• prevenciju terorizma i trgovine ljudima kao i teme koje se odnose na ekološku bezbednost, prevenciju vanrednih stanja i elementarnih nepogoda;
• prevenciju požara…
• I naravno, uvek aktuelnu temu, bezbednost hrane i vode.

Patron konferencije je NjKV Princeza Katarina Karađorđević, generalni pokrovitelj Pokrajinska vlada AP Vojvodine i pokrovitelj Grad Novi Sad. Partneri su Evropska mreža bezbednih zajednica sa sedištem u Harštadu, Norveška i Međunarodni centar za sertifikaciju bezbednih zajednica iz Stokholma, Švedska.

Na moju inicijativu, prvi put, pored engleskog, službeni jezici Konferencije biće ruski i srpski. Sajt konferencije je www.scnovisad2017.com i rana registracija i prijava radova je otvorena. Kao sastavni deo Konferencije planira se Putujući seminar koji će obuhvatiti  prezentaciju aktivnosti na prevenciji povreda u školama i vrtićima.

Piše: Jovan Vignjević
Datum: 29/08/2016