Tajna efektnog javnog nastupa

Tajna efektnog javnog nastupa i govora je u tome da verujete u ono što prezentujete, zastupate i govorite.  Priprema za javni nastup se podrazumeva pa to neću ni spominjati. Eto, rekao sam vam odmah na početku. Dalje ne morate ni da čitate ako smatrate da ste sve shvatili. Ali pitaću vas… Kako će ljudi znati šta je to što imate da im prenesete i šta je to u šta vi verujete?

Kako bih vam na slikovit način objasnio šta želim da kažem, pogledajte scenu iz filma „Hrabro Srce“ sa Mel Gibsonom u ulozi Vilijama Volasa, kada se obraća veoma demotivisanim Škotima koji su izašli na bojno polje, ali odbijaju da se bore protiv višestruko brojnijeg neprijatelja. Ova scena pokazuje sve ono što treba da bude javni nastup i kako govornik treba da se postavi. Pogledajte insert.

 

ULAZAK

Ulazak na scenu je veoma bitan. On je neka vrsta rukovanja sa vašom publikom. Vašim ulaskom pružate ruku mlitavo, prečvrsto ili taman. Vašim ulaskom stvarate prvi utisak o sebi. On ostaje najduže u sećanju svakog čoveka. I prvi utisak određuje da li će vas neko slušati ili ne.

 

SKRETANJE PAŽNJE

Skretanje pažnje publike na sebe i podizanje nivoa koncentracije slušalaca je veoma važan segment svakog javnog nastupa. Zato je veoma važno da to bude na početku. Najčešće se to radi na taj način što nešto konstatujete ili postavite pitanje koje je lako i na koje svi znaju odgovor.

Pažnju publike možemo dobiti i pomoću identifikacije sa publikom. Na primer: Vi ste stručnjak za upravljanje ljudskim resursima i dobili ste zadatak da programerima jedne IT firme prezentujete na koji način da upravljaju svojim timom ili kako da se ponašaju unutar tima. Programeri su ljudi koji su navikli da sede za računarom, slušaju muziku i kucaju kodove. Veliku većinu njih ne interesuje tema Ljudski resursi, ali moraju da prisustvuju treningu jer ih je firma poslala i to im je jedna od mnogobrojnih radnih obaveza. Kako pridobiti njihovu pažnju? Jednostavno. Staćate pred njih i reći ćete im: „Oduvek mi je bila želja da naučim programiranje. Želeo sam da pravim igrice. Ali nisam talentovan za to i nisam uspeo da naučim da pišem kodove. Bez obzira na sve, pronašao sam svoju nišu. Bavim se ljudima. A ako mi bude ikada trebala pomoć oko programiranja, znam gde mogu da pronađem najbolje stručnajke za to. (kratka pauza) Dobar dan i dobro došli na prezentaciju o ljudskim resursima. Moje ime je…“

 

ŠALA

U uvodnom izlaganju ste pridobili pažnju publike. Sada je potrebno to podići na viši nivo i podesiti radnu temperaturu motora.

Očekuje se da krenete sa materijom. Ali ne. Vi odlučujete da ispričate neki primereni vic, smešnu anegdotu ili nešto što se vama lično desilo, a da je smešno i da može da se poveže sa datom temom o kojoj treba da govorite.

Smeh podstiče lučenje hormona sreće. Smeh i duhovite osobe privlače više pažnje od bilo čega. Atmosfera se transformiše iz učmale klasične predavačke u interaktivnu i opuštenu. Ljudi prepoznaju potencijal predavača (govornika) i podsvesno mu daju šansu. Uključuju se i odlučuju da ga slušaju. Interesuje ih šta ovakva osoba ima da im kaže.

 

INTERAKCIJA

Današnji obrazovni sistem u Srbiji nas uči kako da sedimo, slušamo, učimo napamet i mehanički reprodukujemo. Izuzima se interakcija i fokusiranje na suštinu. Izbegava se podsticanje medjusobne komunikacije između predavača (govornika) i publike (slušalaca, učenika…).

Zato je važno da iskoristite radnu temperaturu svoje publike koju ste postigli u prethodna tri koraka. Počnite sa prezentovanjem, ali trudite se da što više postavljate pitanja i da vam što veći broj prisutnih slušalaca da odgovor na postavljena pitanja.

Budite koncizni, jasni i nedvosmisleni. Precizno iznesite suštinu zbog čega ste tu i zbog čega vaša publika treba da primeni (kupi, usvoji…) ono što im prezentujete. Ne odugovlačite i pričajte jezikom publike.

Na slajdovima koristite što više fotografija i multimedijalnog sadržaja, a što manje teksta.

Vi ste dirigent, a publika je vaš orkestar koji treba da svira onako kako vi dirigujete. Svojim nastupom podstaknite da se slušaoci uključe u diskusiju. Neka vas prekidaju. Samo je važno da samoinicijativno osete potrebu da se uključe i komentarišu ili postave pitanje.

 

ISTRAJNOST

Interakcija nije garancija da ste uspeli u svojoj misiji. Ljudi ne žele da izađu iz „Bezbedne zone“. Važno je da prepoznaju u vama odlučnost i istrajnost da ih naučite ono što vi znate i da shvate da će im to koristiti onoliko koliko je vama koristilo. I vraćamo se na početak. Potrebno je da verujete u ono što prezentujete, zastupate i govorite.

Poentiranjem i konkretnim zaključkom prezentacije treba da podignete adrenalin slušaoca do te mere da čim izađe iz sale odluči da uradi onako kako ste mu vi rekli.

Na primer: Isti oni programeri su vas odslušali. Učestvovali su tokom prezentacije. Smejali se. Šalili. Sve super. I to je to. Smatraju da su odslušali jedno nesvakidašnje i zanimljivo predavanje. Ali ne žele ništa da promene kod sebe. U tom slučaju vaše poentiranje bi bilo tako što ćete probuditi želju u njima. Želju da urade onako kako ste ih vi naučili. Reći ćete im: „Boljom saradnjom unutar tima i primenom veština koje ste danas naučili bićete produktivniji i imaćete više vremena za sebe i svoje prijatelje. Možda i neko iz tima postane vaš novi najbolji prijatelj pa nastavite privatno da se družite i jedete svoj omiljeni burger i pijete omiljeno Craft pivo.“

Vilijam Volas je uspeo da motiviše demotivisane Škote. Uspeo je svojim nastupom da pokaže u šta zaiste veruje i za šta je spreman i život da da. U današnje vreme se od vas ne očekuje životom da branite svoja ubeđenja i znanja ali se očekuje da čvrsto verujete u to što radite i tu energiju da prenesete na druge. Da li kroz javni nastup, prezentaciju, vebinar, individualnu komunikaciju, radionicu, uz pivo ili kafu. Važno je da vaš sagovornik ili sagovornici prepoznaju tu energiju i slediće vaš primer!

 

Piše: Jovan Vignjević

Datum: 31.07.2018. god.

Photo by pixabay.com