Tehnike javnog nastupa i javnog govora

Američki glumac, pevač, tekstopisac i filmski producent Džordž Jesel (George Jessel) rekao je: „Ljudski mozak počinje da radi od momenta kada se rodimo i nikada ne staje, sve dok ne stanemo da govorimo u javnosti!“

Javnog nastupa i javnog govora pred nepoznatim ljudima se bojimo jer se plašimo da ne ispadnemo glupi. Što je apsolutno pogrešno! Zašto bismo ispali glupi ako smo pozvani da pričamo o materiji koju poznajemo, a oni koji su nas pozvali žele da čuju i saznaju nešto novo?!

Strah od neuspeha je mnogo jači od želje za uspehom. I to nam je valjda urođeno. Ili možda usađeno (odgovorićemo na ovo možda u nekom od narednih tekstova). Kod javnog govora pred nepoznatim ljudima nema prava na grešku i naš mozak je toga svestan. Zato nas konstantno gura u „sigurnu zonu“ i želi da se izvuče iz neprijatne situacije. Želi zonu komfora, a to je prosečnost, status quo, utapanje u većinu i skupljanje mrvica za drugima. Tačnije za onima koji su imali hrabrosti javno da ustanu, stanu pred ljude i kažu šta znaju. Takvi ljudi postaju idoli. Takvi ljudi postaju uzori koje publika želi da sledi i kopira.

Pa kada je tako hajde da i od vas napravimo pravog govrnika koji će znati da na ispravan način iznese ono što ima da podeli sa ljudima oko sebe. Jer nije uspeh u životu biti isti kao drugi, već biti bolji od drugih pa čekati smenu gerenacije.

VOKABULAR I ŠIROK FOND REČI

Ne može se voditi dijalog ili držati predavanje ako ne čitate i ako ne širite svoj fond reči! Dositej Obradović je rekao: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!“

Pokušavajući da ispadnemo pametni, ispadnemo još gluplji kada koristimo reči koje inače ne koristimo ili još gore, ako ih iskoristimo na pogrešan način.

Zato da bismo bili dobar govornik moramo da čitamo raznu literaturu. Da imamo široka interesovanja i da razgovaramo sa ljudima na različite teme. Jer svakim novim saznanjem ili novom naučenom frazom postajemo bogatiji.

Mnogi od nas su se smarali na časovima srpskog jezika kada smo morali da čitamo lektire, pišemo sastave, učimo pesme napamet itd. Saglasan sam! I ja sam se smarao… Ali sam vrememon shvatio da je veliki hendikep ako prvo ne naučim dobro svoj jezik pa sve ostale. Njega najviše koristim i uvek ću njega najviše koristiti. A onako kako se izražavamo, tako će nas percipirati okolina i javnost.

POZNAVANJE MATERIJE

Oblast kojom se bavite je nešto što bi po sili prirode trebalo dobro da poznajete i držite u malom prstu. Razume se! Ali ono što želim da kažem, jeste… Poznavanje materije nije samo znati uraditi, nego i znati preneti drugima!

Moć uspešnog govornika je u tome da prepozna šta je njegovoj publici potrebno da sazna i nauči od njega.

E sad, ako smatrate da dobro poznajete svoju oblast poslovanja i da vladate materijom, šta je onda problem? Zašto je problem da izađete pred gomilu nepoznatih ljudi koji očekuju da čuju nešto novo od vas? Jer šta god da kažete, za njih će biti korisno.

Nekome će popuniti „rupe“. Neko će dobiti smernice u kom pravcu da razmišlja i istražuje. A neko će vas pozvati na kafu da u opuštenijoj atmosferi porazgovarate o detaljima predavanja.

JASAN GOVOR I DIKCIJA

Da bi informacija koju delite sa svojom publikom bila usvojena i prihvaćena mora da bude reprodukovana jasno i čisto. Ako niste izvežbali pre predavanja svoj govor da iznesete jasno, koncizno i bez nepotrebnih poštapalica, onda očekujte da će vaš javni nastup biti neuspešan.

Ne zato što ćete ispasti glupi, daleko od toga! Nego zato šta vaša publika neće ništa novo naučiti, već će vas pamtiti kao nesigurnog lika koji zamuckuje i ne poznaje ono o čemu govori.

Najgore je kada publika prepozna da pričate o nečemu što ste samo pročitali i naučili u nekom udžbeniku, a ne proživeli i stekli kao radno iskustvo.

NAČIN IZRAŽAVANJA KAO U REALNOM ŽIVOTU

Nemojte koristiti izraze koje nikada ne izgovarate na kafi, na poslu, sa prijateljima ili nekom drugom opuštenom okruženju. Ispašćete smešni… Zašto?

Posle svakog predavanja, pojedinci iz publike žele da priđu govorniku i da ga lično upoznaju. Žele da podele svoje utiske o predavanju, postave dodatno pitanje koje nisu smeli javno pred drugima i ispičaju neki svoj primer iz života. Ako tokom neformalnog razgovora primete drugačiji način vašeg izražavanja ili govora, razočaraće se, pokvarićete njihov utisak o vama (koji je vrlo verovatno izuzetno pozitivan čim su vam prišli) i smatraće vas folirantom.

Pazite se… Tanka je linija između datog poverenja na prvi pogled i razočarenja.

PORUKA

Ovo je možda i najvažniji deo svakog predavanja. Poruka sa predavanja se pamti. Vrlo retko ono što ste govorili. Možda po neki segment. Ali celina nikada. Jer jako je teško da neko zapamti 45 minuta, sat ili dva vremena nekog predavanja od reči do reči.

Pokušajte da u svom predavanju odredite tačku oko koje se cela priča vrti. Tema predavanja je „razlog okupljanja“, a poruka je „novo znanje“ koje je stekla vaša publika! Tu ste onda vi car!!!

CILJ JAVNOG NASTUPA

Ciljevi javnog nastupa mogu da budu višestruki. Prvenstveno, kako sam već više puta i spomenuo, sticanje novog znanja. Upoznavanje novih ljudi. Ostvarivanje kontakata i umrežavanje…

Pored svega navedenog, javni govor na zadatu temu je vaša lična promocija kao eksperta iz neke oblasti. Tu ste vi u prednosti u odnosu na druge.

Drznuli ste da glasno pričate o onome što znate i odlučili ste da to znanje podelite sa drugima. U takvim okolnostima postajete nečiji uzor, idol, a možda i poslovni saradnik.

TONALITET, BRZINA GOVORA I GESTIKULACIJE

Verujem da ste se do sada susretali sa „uspavljivačima“ na predavanjima. To su „ubice“… Ubice entuzijazma, očekivanja i želje za napredovanjem. Takvi govornici su neko ko vam troši jedini neobnovljivi resurs na svetu, a to je vreme. Nemojte da budete „uspavljivač“.

Tonalitet kojim govorite mora da bude primeren prilici i mestu u kome se odvija javni govor. Nemojte da vičete, da budete agresivni ili napadni, ali isto tako nemojte da budete ni monotoni i da sve govorite u „jednoj liniji“. Budite opušteni i ono što zaista jeste, kao kada razgovarate sa svojim prijateljima uz kafu ili pivo.

Koliko god da je tema zanimljiva i koliko god da je publika motivisana pre početka predavanja, vrlo brzo će se to izgubiti ukoliko ne uspete da ih svojim nastupom ne zainteresujete i ne uključite im uši.

Javni govor je gluma. Pa samim tim i vi ste glumac. A glumci nisu foliranti. Već osobe koje prenose energiju i emociju.

Prebrzim govorom dovodite u pitanje razumevanje i pamćenje onoga što govorite. Izgubiće se suština i zaboraviti poruka. A ako jako usporite, ljudi će se smoriti. Dinamika govora je osećaj govornika i to je jako teško objasniti.

Ubacite „trigere“ u svoj govor. Ili „razbuđivače“. Zašto? Prosečna realna pažnja svakog čoveka je oko 15 minuta. Iz tog razloga je važno da ubacite određene neposredne segmente u svoje predavanje kako biste povratili pažnju svoje publike.

I treće, ništa manje bitno, gestikulacija. Ako jako mlatite rukama, posebno preko visine ramena, izgledaćete budalasto. Ako se neartikulisano šetate po bini ili se prebacujete sa noge na nogu za govornicom izgledaćete nesigurno… Pronađite položaj ili prostor u kome ćete se osećati prijatno. Opet sve u skladu sa temom predavanja i okruženjem u kome se nalazite.

PREVAZILAŽENJE STRAHA

Šta ovde da vam pričam ako ste sve prethodno savladali. Onda straha više nema! Srećno.

 

Jovan Vignjević, 27.09.2021.

Foto: Dobrila Boba Vignjević